Себастијан Хиралдо: Сомелијерски пут од Боготе до Београда

 

Можеш ли укратко поделити са нашим читаоцима свој професионални путшта те је првобитно инспирисало да постанеш сомелијер, и који су неки од најзначајнијих тренутака у твојој каријери до сада?

Моје интересовање за састојке, укусе и порекло започело је у кухињи. Заљубио сам се у гастрономију веома рано и одлучио да започнем каријеру као кувар. Након студија гастрономије и кулинарских уметности у Будимпешти, вратио сам се у град у ком сам рођен: Боготу, у Колумбији. Обоје мојих родитеља су по професији винари, а у то време, мој отац је водио одељење за вина код једног колумбијског увозника вина. Пошто сам био нов у граду и још увек без посла, почео сам да посећујем дегустације вина које је он организовао. Он ме је навео да се заљубим у вино. Након тога није било повратка. Почео сам да прелазим из кухиње у салу за ручавање. Моје винско путовање почело је похађањем неколико школа вина, укључујући и Court of Master Sommeliers (CMS), где сам 2016. године положио испит за сертификованог сомелијера, а 2021. године испит за напредни ниво у оквиру CMS. Недуго након што сам добио напредни сертификат, почетком 2022. године, мој добар пријатељ, и бивши мађарски сомелијер године, Мате Хорват, охрабрио ме је да учествујем на Open Balkan Sommelier Challenge, које је 2022. године организовала СЕРСА. Да бих био квалификован за одлазак у Србију и учешће, морао сам да освојим титулу Мађарски сомелијер године те године. На сву срећу, успео сам! Такође сам освојио Мађарско сомелијерско првенство исте године. У Србији сам освојио сребрну медаљу на Open Balkan Sommelier Challenge. Такође сам учествовао на АСИ Светском такмичењу за најбољег сомелијера прошле године у Паризу, где сам завршио на 31. месту међу 68 такмичара. Касније исте године, 2023, освојио сам Интернационално пољско првенство за сомелијере – као гост такмичар – и поново освојио титулу Мађарски сомелијер године. (Извињавам се, није било баш тако кратко 😊)

Био си један од учесника Open Balkan Sommelier Challenge одржаног у Београду 2022. године. Како се осећаш сада, када се враћаш у Београд након две године, да представиш своју земљу на такмичењу вишег нивоа?

Имам сјајне успомене из Србије и са Удружењем сомелијера Србије. Стекао сам пријатељства за цео живот, а Open Balkan Sommelier Challenge било је моје прво међународно такмичење! Мој резултат на такмичењу био је прилично добар – сребрна медаља – и то ме је охрабрило да наставим путем сомелијерских такмичења. То прво међународно такмичење научило ме је много о томе шта да очекујем, како да се носим са стресом и ишчекивањем… и још много тога! Прилагодио сам своју припрему у складу са тим.

Шта те је највише импресионирало у вези са српском винском и гастрономском сценом током твоје претходне посете, и како је упоређујеш са винском културом других региона?

Био сам веома импресиониран разноврсношћу и значајем који шљивовица има на српској гастрономској сцени, као и њеним високим квалитетом! Као и у свакој источноевропској земљи, тешка имена региона и сорти грожђа представљају изазов за памћење. На сву срећу, реч вранац је забавна за изговор и ја је лако памтим.

Која су твоја очекивања за предстојеће АСИ такмичење у новембру? Ако би могао да организујеш идеално такмичење за сомелијере, како би оно изгледало и које би елементе укључивало?

Моја висока очекивања су више усмерена на мене самог, у смислу да бих волео да наступим на највишем нивоу на којем могу, што би одразило сав труд и тренинг кроз које сам прошао док сам се припремао за ово такмичење – припреме којима се активно бавим више од годину дана.

Сомелијерска такмичења су невероватна из више разлога. Најважнији је то што су сви такмичари, тренери и бивши победници у истој просторији, делећи љубав и страст коју сви имамо према овом великом пићу и највишем нивоу угоститељства.

Такмичења су такође сјајан начин да се пробају нова вина, уроне у различите теме на мастеркласовима и – на крају дана – опусте у бару за сомелијере. Локална гастрономија је обично такође врхунац такмичења. Моје идеално сомелијерско такмичење би свакако укључивало све ове елементе.

 

Како видиш будућност професије сомелијера, и у ком правцу мислиш да ће се развијати у наредних десет година?

Мислим да ће, како гости буду све више упознати са улогом сомелијера и њеним значајем, фактор поверења постати најважнији. То значи да ће гости бити отворенији да пробају оно што сомелијер препоручи, слично као код тренутних дегустационих менија. Такође, винска карта ће морати да укључује више различитих порекла и сорти, јер „класични“ региони и вина више неће задовољавати радозналост гостију.

Када би морао да направиш вино које би представљало твоју личност, које би карактеристике имало и коју сорту грожђа би одабрао?

То би било освежавајуће вино и лако за пиће, али са пуно комплексности. Вино које је најбоље пити на боцу, а не на чашу. Заиста волим комплексност и слојеве укуса које пенушаво вино може понудити, а да уједно не буде тешко и пуно. Укуси на талогу и квасцу били би главни састојци вина, без утицаја храста. Што се тиче сорти, морало би да буде бленд, мало као ја: рођен у Колумбији, од мајке Мађарице. Тако бих био бленд шардоне-фурминт, пенушаво вино добијено традиционалном методом, у магнум боци, са 10 година на талогу.

Када би упаривао вино са музичком подлогом или песмом, који би твој идеалан спој вина и музике био, и шта мислиш, како музика побољшава доживљај вина?

Имам две идеје које би могле бити добре, свака из различитих разлога. Прва је песма ‘I Fall in Love Too Easily‘ од Čet Bejkera. Ова носталгична, спора песма би се одлично уклопила уз појачано вино попут амонтиљадо шерија. Концентрисан, интензиван и орашасти укус амонтиљада захтева доба дана када можете сести, опустити се и фокусирати се на нијансе и јединствен укус овог вина, које је направљено више за пијуцкање него за пијење. Ова песма пружа савршену позадину за то искуство.

Друга идеја је потпуно другачија – ради се о еуфорији. Шта пијете када се забављате и плешете, нешто што вам пружа велико лично задовољство, а да не преузме главну улогу вечери? У овом случају, замишљам салса песму ‘Las Tumbas’ од Исмаела Ривере у комбинацији са благо танинским розе пенушавим вином добијеним традиционалном методом, са благо танинским осећајем, направљеним са високим процентом пино ноара поред једнаке количине освежавајућег и хрскавог шардонеа. Хладно пенушаво вино би било освежавајуће и довољно лагано да утоли вашу жеђ, док би његов дуги завршетак био подсетник на његов велики квалитет.

Аутор: Марија Радовић

Превод са енглеског: Марија Радовић